Naši nalazi i preporuke
Istraživanje je analiziralo šire narative i ideologije ekstremne desnice i drugih ekstremističkih ili nacionalističkih grupa. Izveštaj nudi mapu ovih ideologija, narativa i verovanja, trendova i njihovih osnovnih pokreta, služeći kao rani signal i mehanizam za ranu reakciju.
Istraživanje je analiziralo šire narative i ideologije ekstremne desnice i drugih ekstremističkih ili nacionalističkih grupa.
Procijenite kako mediji i društvene mreže oblikuju narative o etničkim pitanjima i sukobima kroz analizu sadržaja, određujući da li one promovišu ili ublažavaju radikalne ideologije.
Istraživano je kako nerešene žalbe iz perioda kosovskog konflikta i neuspehi u tranzicionoj pravdi doprinosе ekstremističkim ideologijama i/ili desničarskim ekstremizmom, koristeći pregled literature, fokus grupe i intervjue sa stručnjacima, aktivistima za ljudska prava i novinarima.
Istraživano je kako percepcije nepravde, nesigurnosti i nepoverenja u institucije doprinose ekstremizmu ili podržavaju izgradnju mira, na osnovu saznanja iz fokus grupa, javnih diskusija, seminara i intervjua sa stručnjacima sprovedenih tokom istraživanja.
Istražena priroda i oblik ekstremizma na Kosovu, analizirajući da li su ekstremističke ideologije i/ili desničarski ekstremizam organizovani i imaju sposobnost mobilizacije kroz seminare sa akterima iz prve linije, fokus grupe sa mladima i intervjue sa ekspertima, članovima zajednice i zainteresovanim stranama.
Procena uloge zlonamernih stranih aktera u podsticanju i širenju ekstremističkih ideologija i narativa ekstremne desnice na Kosovu kroz intervjue, istraživanja u kancelariji i analize različitih profila na društvenim mrežama. Ovaj rad je istraživao kako spoljne sile oblikuju dinamiku lokalnog radikalizovanja i šire ekstremističke narative.
Etno-nacionalizam na Kosovu potiče od konkurentskih istorijskih narativa među Albancima i Srbima, posebno u vezi sa ratom iz 1990-ih. Albanci često smatraju da je to rat za oslobođenje od srpske potlačenosti, naglašavajući žrtvu, dok Srbi to vide kao ‘odbrambeni sukob’ protiv albanske pobune, predstavljajući sebe kao žrtve. Intervjui i fokus grupe pokazuju da među mladim Albancima nacionalizam ima više odbrambeni karakter – fokusira se na zaštitu suvereniteta Kosova i traženje pravde za prošlost, nego na isključivanje drugih etničkih grupa. Dominantni osećaj je: ‘Dovoljno smo žrtvovali i borićemo se da zaštitimo našu zemlju’.
Anti-ženske pokrete na Kosovu portretišu feminizam, prava LGBTIQ+ i reproduktivnu autonomiju kao pretnje tradicionalnim vrednostima. Ove narative promovišu putem javnog govora mržnje, kampanja na društvenim mrežama, pa čak i parlamentarnih debata. Žene se etiču kao ‘kvariteljke’ društvenih normi kada traže jednakost. Ovi pokreti ne samo da se protive pravima žena, već i potkopavaju demokratske vrednosti kao što su pluralizam, jednakost i inkluzija.
Mizoginija je raširena i među mladima, sa sve većim pričama koje opravdavaju nasilje nad ženama i protive se rodnoj ravnopravnosti. Društvene mreže pojačavaju ove stavove, često normalizujući nasilje i promovišući antigender retoriku pod maskom kulturnih i verskih normi.
Verski narativi se pojavljuju, često povezani sa debatama o nacionalnom i verskom identitetu. Mladima sve više koriste veru kao alat za formiranje identiteta u reakciji na percipirane pretnje zapadnim vrednostima, uključujući prava LGBTIQ+ osoba.
Dok su organizovane ekstremističke verske mreže opale zbog strogih mera kosovskih sigurnosnih institucija, ideologija nije nestala. Ekstremističke narative su se prilagodile, postajući suptilnije i više individualizovane. Na primer, neka zajednica i grupe i dalje primenjuju stroge verske norme privatno, kao što je ograničavanje uloga žena, održavanje ciklusa isključenja i konzervativne radikalizacije.
Iako ispitanici, fokus grupe i učesnici seminara nisu istakli značajan porast ekstremizma desnice, oni su identifikovali nekoliko faktora rizika koji bi mogli doprineti njegovom nastanku. Ovi faktori uključuju: konfliktne istorijske narative, izazove u upravljanju, duboku društvenu i političku polarizaciju, uspon etno-nacionalističkih narativa i grupa, anti-gender tendencije, porast napada na mainstream medije i ‘establishment’ i druge oblike ekstremizma, kao što je nasilje među mladima u školama.
Kosovski identitet, vezan za državu Kosovo, postaje sve dominantniji među mladim Albancima u poređenju sa albanskim identitetom vezanim za Albaniju. Ova promena se podstiče nacionalnim simbolima, poput zastave Kosova, i ponosom zbog globalnih postignuća kao što su olimpijske medalje. Ipak, verski identitet i dalje konkuriše sa nacionalnim identitetom, često ga zamenjujući. Nedostatak integracije različitosti i multikulturalizma u ovaj razvojni identitet stvara rizik od ekskluzivnih ili radikalnih tumačenja onoga što znači biti ‘Kosovar’.
Digitalne platforme poput TikTok-a, X, Facebook-a, Telegram-a i Instagrama služe kao baze za širenje ekstremizma, šireći dezinformacije, govor mržnje i teorije zavere. Posebno su mladi, koji nemaju razvijene kritičke veštine razmišljanja ili medijsku pismenost, ili se možda suočavaju sa izolacijom, posebno ugroženi. Kampanje koje cilje grupe u margini društva, kao što su javna uznemiravanja LGBTIQ+ osoba ili žena koje signaliziraju, često počinju i uzimaju maha na internetu, pojačavajući diskriminaciju i ekstremizam u stvarnom životu.
Nedostatak obrazovanja o različitostima, ljudskim pravima i medijskoj pismenosti perpetuira netoleranciju i osetljivost prema ekstremističkim narativima. Škole često ne uspevaju da pruže mladima alate za kritičko analiziranje dezinformacija ili za konstruktivno angažovanje sa različitim perspektivama. Ovaj obrazovni deficit omogućava da ekstremizam raste, jer mladima nedostaju znanja i okviri za izazivanje radikalnih ideologija.
Pomirenje na Kosovu je otežano nerazrešenim istorijskim traumama i kontradiktornim pričama o ratu. Učesnici fokus grupa su istakli ‘sklonost, posebno među nekim NVO, da izjednačavaju patnje i žrtve Albanaca i Srba tokom rata‘. Oni su tvrdili da ovaj pristup potkopava proces pomirenja i podstiče etno-nacionalizam, jer su Albanci bili glavne žrtve rata, dok su srpske žrtve, iako prisutne u pojedinačnim slučajevima, ne odražavaju iskustvo zajednice u celini. Učesnici su takođe istakli nedostatak zajedničkog razumevanja ili zajedničke osnove u vezi sa ratom, uključujući terminologiju koja se koristi za njegovo opisivanje, što otežava diskusiju o budućnosti. Štaviše, nedostatak zajedničke osnove za održiv dijalog, u kombinaciji sa izolacijom zajednice i različitim istorijskim percepcijama, i dalje ometa integraciju i suživot.
Otpornost na ekstremizam ima korene u snažnim i kohezivnim društvima.
Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija (MESTI) treba da inkorporira medijsku pismenost kao ključnu komponentu nacionalnog kurikuluma, obezbeđujući da bude integrisana u sve predmete i nivoe razreda.
Učitelji treba da učestvuju u specijalizovanim programima obuke kako bi poboljšali svoje veštine u kritičkom mišljenju, prepoznavanju govora mržnje i suzbijanju ekstremističkih narativa.
Organizacije civilnog društva u partnerstvu sa školama i lokalnim obrazovnim vlastima treba da razviju seminare i sesije u zajednici fokusirane na medijsko obrazovanje i borbu protiv dezinformacija.
Administracije škola treba da uspostave strukturisane kanale komunikacije sa roditeljima i primene sisteme ranog upozoravanja kako bi sprečili različite oblike rasta ekstremizma kod mladih.
MESTI treba da razvije politike koje promovišu inkluzivne prakse i podstiču kreiranje kontra-narativa za borbu protiv ekstremističkih ideologija.
Lokalne opštine, u partnerstvu sa školama, treba da formiraju multidisciplinarne timove sastavljene od psihologa, sociologa i antropologa kako bi pružile prilagođenu podršku učenicima u riziku.
Opštine, u saradnji sa omladinskim organizacijama, treba da olakšaju socijalne i kulturne programe koji su posebno stvoreni za angažovanje mladih.
Univerziteti i studentske organizacije treba da sarađuju sa organizacijama civilnog društva (OCD) kako bi ponudili seminare, radionice i kampanje podizanja svesti koje vode kolege, a koji naglašavaju važnost angažovanja mladih u prevenciji ekstremizma.
Javne i privatne partnerstva su ključna za stvaranje mogućnosti za zapošljavanje u nedovoljno služenim područjima i podsticanje ekonomske međuzavisnosti među zajednicama. Inicijative kao što su podsticaji za lokalno zapošljavanje, preduzetništvo zasnovano na zajednici i projekti regionalnog razvoja treba da imaju prioritet u promovisanju ekonomske inkluzije.
Posebna pažnja treba da se posveti osnaživanju marginalizovanih grupa, uključujući žene, etničke manjine, LGBTQI+ osobe i pojedince sa ograničenim pristupom resursima, kako bi se obezbedilo da ekonomski rast koristi ravnomerno svim segmentima društva.
Vlade treba da sarađuju sa tehnološkim kompanijama kako bi razvile i primenile napredne sisteme za praćenje sposobne da otkriju i uklone štetan sadržaj na internetu, kao što su govor mržnje i ekstremistička propaganda.
Škole i univerziteti treba da osnuju debatne klubove, organizuju panel diskusije i pokrenu digitalne pismenosti kampanje kako bi promovisali kritičko mišljenje, podstakli dijalog i opremili studente veštinama za odgovorno snalaženje u izazovima na internetu.
Državne institucije koje upravljaju tranzicionim pravdom treba da funkcionišu bez političkog uticaja, da izbegavaju etničke predrasude i da uključe sve zajednice na transparentan i ravnopravan način kako bi izgradile poverenje i legitimitet.
Procesi tranzicione pravde treba da se pridržava principa DwP, obezbeđujući pravdu, inkluzivnost i dostojanstvo. Glavni principi uključuju: 1. Postupanje sa žrtvama i preživelima sa integritetom i dostojanstvom. 2. Fokusiranje na žrtve i preživele u svim aktivnostima i diskusijama o tranzicionoj pravdi. 3. Zaštita identiteta žrtava, preživelih i njihovih porodica. 4. Promocija jednakosti, inkluzivnosti i pomirenja. Uključivanje rodne perspektive u sve procese tranzicione pravde. 5. Zabrana osobama osuđenim za ratne zločine da zauzimaju javne funkcije ili da budu slavljenji kao heroji. 6. Izbegavanje kolektivnog pripisivanja zločina ili ratnih zločina. 7. Obezbeđivanje javnog diskursa o tranzicionoj pravdi zasnovanog na dokazima. Aktivno suprotstavljanje govoru mržnje na svim nivoima.
MESTI treba da da prioritet integraciji različitih klasa kako bi podstakao međusobnu interakciju i kulturnu razmenu između učenika različitih etničkih porekla.
Parlament Kosova treba da usvoji Građanski zakonik, uključujući odredbe o pristupačnim uslugama asistiranog oplodnje, kako bi promovisao rodnu ravnopravnost i efikasno se borio protiv dezinformacija.
Nezavisna Komisija za Medije, u saradnji sa medijskim organima, treba da sarađuje sa platformama društvenih medija kako bi efikasno regulisala govor mržnje i dezinformacije.
Lokalne vlasti i Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da prošire model Referentnog mehanizma koji je pionirski uveo opština Gnjilane, obezbeđujući saradnju između lokalnih vlasti, policije i zajednica.
Opštine treba da formiraju lokalne mreže poverljivih članova zajednice, uključujući nastavnike, verske vođe i socijalne radnike, kako bi pratili i na vreme reagovali na znakove radikalizacije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i institucije sigurnosti treba aktivno da promovišu inkluzivni identitet u svim zajednicama, obezbeđujući kontinuiranu upotrebu i poštovanje nacionalnih simbola u javnim institucijama.
Organizacije civilnog društva i lideri zajednica treba da sarađuju na podizanju svesti o značaju nacionalnih simbola u ujedinjavanju multietničkog stanovništva Kosova.
Naša metodologija je dizajnirana da se bavi temeljnim uzrocima ekstremizma, dok istovremeno osnažuje zajednice alatima koji su im potrebni da podstaknu mir i inkluziju. Kombinovanjem istraživanja, obrazovanja i akcije, naš cilj je da stvorimo održive promene i izgradimo jači i ujedinjeni Kosov.
