Izolacija mladih i nedostatak mogućnosti za putovanja.
Radikalizacija
Faktori rizika/Pokretači
Nekoliko faktora može ubrzati ekstremizam krajnje desnice i ekstremističke ideologije.
Siromaštvo, nedostatak mogućnosti za zapošljavanje i ekonomska nestabilnost mogu doprineti osećaju marginalizacije. Kada ljudi imaju poteškoća u zadovoljenju osnovnih potreba ili ne vide put ka ekonomskom napretku, mogu postati otvoreniji za alternativne narative koji kritikuju postojeći status i nude radikalna rešenja
Uticajni pojedinci poput verskih lidera, influensera u zajednici ili drugih istaknutih osoba unutar socijalnih mreža igraju ključnu ulogu time što legitimišu ekstremističke ideologije i pružaju podršku za nove regrute
Društvene mreže i digitalne platforme postale su moćni alati za amplifikaciju ekstremističke retorike, povezivanje potencijalnih regruta sa širokim ekstremističkim mrežama i stvaranje virtualnih zajednica koje podržavaju ekstremističke ideologije
Porodično nasilje nanosi duboku traumu ne samo direktnim žrtvama, već i svedocima, posebno deci. Ako se ovi trauma ne tretiraju na adekvatan način, postoji značajan rizik da će pojedinci biti gurnuti ka ekstremizmu
Nedostatak adekvatnog suočavanja sa prošlim zločinima i manjkavosti mehanizama tranzicione pravde stvorili su okruženje u kojem se manipuliše istorijskim narativima, omogućavajući pojedincima i grupama da podstiču radikalne ideologije i produbljuju podele između etničkih zajednica
Porodični narativi i priče koje se prenose unutar porodica igraju ključnu ulogu u oblikovanju načina na koji mladi ljudi percipiraju rat na Kosovu, posebno u kontekstima gde postoji ograničen otvoren dijalog i međusobno razumevanje istorijskih događaja između Srba i Albanaca. Ovi narativi često čine osnovne stavove koje pojedinci imaju o svom identitetu, istoriji i ‘drugom’, utičući na percepciju i odnose među zajednicama. Ova situacija može perpetuirati cikluse nesporazuma i nedostatka poverenja između etničkih grupa, što može dovesti do ekstremizma
Nedostatak karijerne orijentacije i savetovanja za mlade prepoznat je kao veliki problem. Ovaj jaz ne samo da pogoršava osećaj beznade, već i stvara prilike za radikalne grupe da targetiraju i regrutuju ranjive pojedince, dodatno perpetuirajući ciklus ekstremizma
Mentalitet opsege povezan je sa osećajem jedinstvenosti unutar zajednice, kao da niko drugi ne doživljava ono što oni doživljavaju. Veruju da niko drugi ne podnosi njihove patnje ili izazove i da su okruženi neprijateljima. Ovo stvara snažnu podelu između „nas“ i „spoljnih“. U ovom kontekstu, postoji trajno uverenje da drugi imaju tendenciju da nanose štetu, što podstiče psihologiju izolacije i nesigurnosti. U situacijama povećane izolacije, harizmatični pojedinci mogu se pojaviti kao „spasitelji“ koji obećavaju da će ispraviti nepravde i povratiti dostojanstvo onima koji se osećaju marginalizovano. Ove figure često koriste ubedljivu retoriku koja pojednostavljuje složena socio-ekonomska pitanja u narative „mi-protiv njih“. Predstavljajući se kao jedini nosioci rešenja, ovi lideri mogu ubrzati proces radikalizacije, uvlačeći svoje sledbenike u ekstremniji stav protiv percipiranih neprijatelja ili postojećeg stanja
Znaci radikalizacije
Bilo koja kombinacija faktora navedenih u nastavku može ukazivati na to da pojedinac prolazi kroz proces radikalizacije.
Promene u ponašanju ili stavovima, poput povećane izolacije ili netolerancije.
Krizе identiteta ili osećaj izolovanosti, posebno među mladima.
Promene u stavovima i ponašanjima prema drugima: antisocijalni komentari, protivljenje autoritetu, odbijanje socijalne interakcije.
Široko rasprostranjeni strah ili nepovjerenje usmereno prema marginalizovanim grupama.
Izražavanje ekstremističkih ideologija tokom sastanaka zajednice ili društvenih aktivnosti.
Povećana osetljivost na dezinformacije ili teorije zavere.
Promene u ponašanju ili stavovima, poput povećane izolacije ili netolerancije.
Izrazi beznade, potraga za svrhom u životu ili narativi o viktimizaciji.
Početna simpatija prema ekstremističkim grupama, ideologijama i delovanjima.
Povećanje izveštaja o isključenju, uznemiravanju ili zločinima iz mržnje prema tim grupama.
Upotreba ekstremističkog jezika ili izražavanje mržnje u učioničkim uslovima ili među grupama vršnjaka.
Širenje ekstremističkih narativa u tradicionalnim medijima i na društvenim platformama.
Kategorijski odbacivanje stavova drugih (od strane učenika ili učitelja) kao lažnih, nereligioznih ili grešnih.
Nizak nivo svesti zajednice o tehnikama ekstremističke propagande.
Tendencija da se poziva na teorije zavere i podrška liderima koji šire ove teorije.
Smanjenje učešća u pozitivnim inicijativama koje vode zajednice.
Govori mržnje protiv marginalizovanih grupa. Povećanje govora mržnje ili nasilja usmerenog prema ženama, LGBTIQ+ osobama ili drugim grupama.
Pojava influensera povezanih sa ekstremizmom koji promovišu isključujuće ideologije.
Širenje seksističkih, mizoginičnih ili isključujućih narativa.
Primetan pad empatije i razumevanja prema drugima, posebno onima koji se razlikuju ili imaju suprotna stajališta.
Povećana izolacija ili angažovanje sa radikalnim online grupama.